JEDNOSTAVAN ŽIVOT – SREĆA JE

 

...,jednostavan život, lakše sam uspio da shvatim. To se odnosilo na suludi zapadni način života u kome nikad nismo zadovoljni onim što imamo. Bar je tako kod velikog broja ljudi. Uvijek hoćemo više i bolje, a nezadovoljni smo onim što imamo, stvarajući tako ogromnu tenziju u sebi. Čak i kad dobijemo to više i bolje, zadovoljstvo je obično kratkog daha, a ubrzo potom to više i bolje prestaje da nas ispunjava i onda opet hoćemo još više i još bolje, vijajući tako nedostižno. Upravo to nezadovoljstvo i unutrašnja tenzija da dostignemo više i bolje su, između ostalog, razlozi koji dovode do remećenja balansa vitalne sile, što se vremenom manifestuje u vidu neke fizičke ili psihičke bolesti u zavisnosti od čovjekovih nasljednih faktora, konstitucije i spoljašnjih okolnosti.

            Sa druge strane, ako prihvatimo ono što nam život pruža i srećni smo, opušteni i zadovoljni svojim životom i onim što imamo, zadržavamo unutrašnji mir. Unutrašnji mir ne samo da je neophodan, ako želimo da krenemo duhovnim putem, nego je takođe potreban i za dug i zdrav život. Da se razumijemo, to ne znači da treba da se odreknemo svega i živimo asketskim načinom života ako želimo da razvijemo duhovnost i da budemo zdravi. To nikako. Najlakše bismo ovo mogli objasniti sasvim banalnim primjerom.

            Ako danas za doručak imamo samo hljeba i putera, treba da budemo zadovoljni time i da pojedemo taj doručak srećni i zahvalni, a ne da budemo očajni zato što nemamo i šunku. Ako želimo da jedemo i šunku, to nije problem. Mi je nemamo danas, ali je možemo imati u budućnosti, ako je stvarno želimo. Kao što je već ranije spomenuto, problem je u odnosu prema stvarima, a ne u samim stvarima. Nemaština ne smije da izazove nezadovoljstvo i unutrašnju tenziju, nego dok jedemo hljeb i puter, treba u miru i sa srećom da napravimo plan kako bismo u budućnosti obezbijedili i šunku, ako je to stvarno ono što će nas ispuniti zadovoljstvom i učiniti još srećnijim. Pri tome, naravno, moramo biti sigurni da je baš šunka to što će nas ispuniti srećom i zadovoljstvom.

            Često se dešava da težimo nečemu samo zato što smo to vidjeli kod drugih, ili je možda to moderno, a zapravo nama ništa ne znači. Da bismo znali šta će nas zapravo usrećiti, prvo moramo upoznati sebe. Zatim moramo napraviti plan kako da dođemo do toga. Na kraju nam treba volja da bismo uložili dovoljno energije u svoj plan i strpljenje da se taj plan ostvari. U tom slučaju ćemo biti istinski srećni kada dođemo do šunke za doručak. U suprotnom, ako smo nesrećni što jedemo hljeb i puter, a nemamo šunku, tada i ako dođemo do šunke, ona nas neće istinski usrećiti, kao ni bilo šta drugo poslije nje što ćemo poželjeti.

            Dakle, budimo srećni onim što imamo, dok planiramo i radimo na onome što želimo. To je jednostavan život. Jednostavan život je ujedno i predispozicija za zdrav život, jer se takvim životnim stavom smanjuje unutrašnja tenzija koja remeti balans vitalne sile, a sa tim se umanjuju i šanse za pojavljivanje bolesti.

            Jednostavan život, međutim, može poprilično da se zakomplikuje ŽELJAMA. Zbog toga je veoma bitno i šta želimo. Ne kaže se uzalud pazite šta želite, želje se mogu i ostvariti. Da nam naše želje nebi zakomplikovale jednostavan život i ugrozile zdravlje, trebalo bi da shvatimo i značenje drugog dijela rečenice koji mi je na rastanku rekao Rai Master – VISOKA RAZMIŠLJANJA.

Odlomak iz knjige:Dr Lazar Trifunović – JA ili ja, ko sam ja?